Ево шта каже о роману рецнезент ове књиге др Миодраг Д. Игњатовић:
Можда ће, не сумњам у то, овај артистички ванредно успео роман, изазвати,посебно код вечитих по кавгаџијству Срба, опреке. Уосталом, као противтежа једном једноумљу (титоизму и комунизму), већ постоји и она друга страна у најљудскијој, дакле и најтачнијој историји:
књижевности која (опет понављам, и то с разлогом) је по Аристотелу ствар озбиљнија и, што је готово најважније, истинитија од историографије. Не само Вук Драшковић (роман о Ђенералу, Нож, о Александру и др.) већ и Кад су цветале тикве, Пекићеви романи итд. и таква историја и те како се ојавила и вреди је и узети у обзир, а и о њој размишљати. Посебно кад имамо управо овакве интернационалне – космополитске, документоване фреске. А фреска се, зна се, слика на свежем малтеру, баш као и овај – понављамо, мајсторски исписан роман – мутна река не само наше, српске скорашње историјске стварности, већ и – то му је драгоцена врлина, европске, па и светске нове историје. Све похвале за то.
И на крају: роман је историјски уметнички изаткан колаж, подељен по, како се каже фелијама,
украшен правим драгуљима ерудиције и удубљен у колективну генетику живота.
Драган Пајовић се бави новинарством од 1988. године у говорном и писаном облику као
оснивач или сарадник радио, писаних и електронских медија у Србији и Француској.
Аутор је збирке песама Схваћено у издању београдског Етхоса 2011 и збирке сонета
Склопи очи и сањај у издању крагујевачког Духовног луга 2015.
Коментари
Постави коментар