УЗНОШЕЊЕ Јединственом Горану Петровићу Кроз прозоре узнесене Жиче Одакле се сагледавала Опсада будућности Данас се врши геометрија Смрти Горана Петровића У несагледивим мерама језика Писац с дахом краљевог ветра Ронилац ибарских дубина Притиснут каменом речи Док чврсто држи на леђима Књижевни свод без одустајања Он иако би хтео Да све прошлости света Опише као дан данашњи Опет се у њему Не би зауставила пишчева ћуд Која пркоси зависти И никада се не зауздава Коначним феноменом доброте Горан као дрводеља речи Прави најамбициознији рез У матици књижевности На сигурном месту На коме не може бити Непримећен његов сунчев сјај Иако тихо приводи Своје последње дамаре Живота смрти Његов га папир толико високо Узноси расутим речима Из којих расте књижевно класје Претварајући га У вечито свеж хлеб Горан је и после свега писац ...
- Преузми линк
- X
- Имејл адреса
- Друге апликације