TABULA DELETUM
све
смо што једном беше испод скраме рођења
крв постељице што је очи опрала
мало воденични точак мало пласт
сноп
или богаз
златни нарамак сена у магли сновиђења
и даље
у ватри утврђења
из соли обала
очи светитељке намалане из векова
гле прст без огреботине
гле кожа млечна без убоја
гле цела васељена у жаруљи на тлу
смрт невидљивих звезда
где су од ноктију струготине
где гнев и зацељења
и ткач са разбоја
нема
празна одаја
јер како би био оно што не можеш бити
у сукну или свили нове крпе и колевке
како би књиговесци нову причу увезали
од бледих крвавих нити
и нове оловке
али
ето пун удах старе прашине
неки трун запео за обељена сећања
зид љушти
из прозирне тишине кад жеравица се обнавља
шапућу дивне празнине
та слика што се помаља
ми
сушти
ЦРВЕНИ СОК АШОКОВОГ ЦВЕТА
овај је
пут без војника
нема
ордења да куша свраку
међу мојим ребрима
нема ватри
које би клеле Прометеја
ова је
шума без краљева у кованици
републике
шутнула
чекић и додворава се Богу
кога је забранила
ова је
окућница без господара
закачиле
су ми моје жене панталоне о тарабе
најфинијег кроја свилене
само за
мене
испарале
од својих сукања и подсукњи
и сада
шетају по ванземном
одевене у
лишће попут оне што је крвоток и око
пробила на ребро
попут Еве
овде си ти
поново изгубљен без јарма и рала
без
Мајклеове вршалице
без
Oбусиер топа
загледан у
бескорисност јутра
ослонац
губи лежиште у киши
севера
у јари
југа
у сланој води без жала
легионар
морнар грађевинар
крвљу
питаш шта би ми могао бити
узела сам
од свега пола
мисионар
млинар задужбинар
за краљицу ничију нисам
ал сам се
на сто трнова убола
док се
затвара круг
нов бол ти
се искапава са чела
а само си
ми требао бити
градинар
Коментари
Постави коментар