 |
| Нада Бонџић Ђуричић ДЕСПОТ НА КАЛИМЕГДАНУ |
I
У овај се кивот преселио живот,
То клупко костију, лобање и ребра,
Ко у цркву уђе, севнуће тада плот,
Мошти не спавају, дозивају Себра,
То клупко костију, лобање и ребра,
Ко у цркву уђе, севнуће тада плот,
Мошти не спавају, дозивају Себра,
Чујеш ли витеже кораке у мраку,
Како ти прилазе, осети близину,
И преци се твоји скривају у зраку,
Мириси тамјана, очекуј милину,
Како ти прилазе, осети близину,
И преци се твоји скривају у зраку,
Мириси тамјана, очекуј милину,
Додир твоје душе се не заборавља,
Сија као сунце дух православља,
Деспоте Стефане змајевога срца,
Сија као сунце дух православља,
Деспоте Стефане змајевога срца,
Сада поред тебе учим се вештини
Да избегнем смрти, страху и хитрини,
У саркофагу тих, у мом телу грца
Коментари
Постави коментар