Милена Станојевић: Деца наше улице, Сепиа

 


Деца наше улице

 

Деца наше улице

За доручак једу чиа пудинг

Прженице с кајмаком, сузавац и халабуку

 

У једној руци држе пасош

У другој мигрену

 

Деца наше улице

Заливају бундеву

Паприку бабуру и мермерну плочу

 

Животу се уче пољупцем

И притком

 

Копају њиве и ровове

Возе тракторе, комбајне и аутобусе

Марке мерцедес

 

Око њихове куће

Расте божур и шевар

 

Деца наше улице

Газе стрњиком и линолеумом

 

Кад крену у свет

За уво задену

Пришт

 

 

Сепија

 

Понекад

кад падне мрак

Будем сипа

 

Живим у пукотинама стена

У хладним дубинама мора

 

Тада заволим

Своја три срца

Ране ми се

Загноје

Иначе су ми сасвим таман

Не умем да ходам

Не пливам у групи

И понекад умем

Да мењам боје

Најчешће сам црна

 

Кад ме узму у наручје

Знам да гризем

 

Волели би ме радо

Само да сам мекша

Или мање упућена

Од омиљених активности

Издвојила бих

Заклањање сунца

 

 

С пролећа

Мигрирам у дубље

Воде океана

Тад је приметна најезда

Предатора

 

Од морских животиња

Највише волим оне

Које ми се придруже

Кад пливам

На млазни погон

 

Понекад

Пред свитање

Будем сипа

 

 

 


Коментари