Чиста ко клас зрели усред лета.
Крај ње — да две булке страшно руде.
Иза — понор и ивица света.
Њу ниједна рука да не такне
Нити да је људске очи смотре.
Само ветар кад се са тла макне
Нек јој некад златну сузу отре.
Можда и то: у лету, високо,
Једна птица нек је као слику
Упије у бесловесно око
И објави свету у свом крику.
Фото Златко Пангарић
Коментари
Постави коментар