Спуштали смо заставу наше земље
Низ крила мојих прозора
Горела је ноћ од белих пешкира
И барјака у рукама девера
Бубњеви и зурле чинили су од нас дервиша
Вртели смо се заједно
Вртели у круг
Вртели као једно
Док нас нису привукле двери овог града
Запаљене заставе у име лажне слободе
Трубе јерихонске са урушених прозора
Вртели смо се онда и ми
Вртели као они
Вртели у кругу лажног града
Вртели док
Заставе својих срца
Нисмо спустили на пола копља
И затворили заувек све наше прозоре
(Из циклуса Свадбарске песме)
ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ
Ова песма је доказ како поезија наслоњена на традицију може да буде врло модерног стила. Песникиња пева, стихови навиру из ње, из онога што осећа. Слике јасне, јер да би их пренела читаоцу морала их је она видети и осетити. Нема лутања неслућеним. И оно најважније - избегла је помодарно приповедање, набрајање нејасних слика спољашности, јер, рекох, она пева, стих тече као река од извора до ушћа. Последњи стих као печат оверава целу песму, потврђује уплив песме у читаоца.
ОдговориИзбриши
ОдговориИзбришиОва песма је доказ како поезија наслоњена на традицију може да буде врло модерног стила. Песникиња пева, стихови навиру из ње, из онога што осећа. Слике јасне, јер да би их пренела читаоцу морала их је она видети и осетити. Нема лутања неслућеним. И оно најважније - избегла је помодарно приповедање, набрајање нејасних слика спољашности, јер, рекох, она пева, стих тече као река од извора до ушћа. Последњи стих као печат оверава целу песму, потврђује уплив песме у читаоца.
Анђелко Заблаћански