Милош Гостиљац: NOCTURNO

Витки минарет лебди међу крошњама клањања, топлином душа девојака скромних
што кроткошћу ислама, душевном патњом и умилношћу топлине дома и разигране граје дечије
у двориштима, сокацима, са минарета сетним звуцима што пространства наслућују,
бехар расвцетали и сету разбацаним пољанама шире и тугу џеназе додирују.

Твоје су Шурук, Сабах, Зехра и Магреби, молитве духа и мира, спознаје битисања и љубави.
Твоја је срма разасута на своду небеском, српастим месецом Рамазана оплемењена
Све су твоје туге и моћи разбацане у жигу времена заједничког битисања и севдисања.
Рахметли ликовима прошлост додирујеш и скромност утискујеш иксанима духа твога.

Цркве моје васељенске или латинске, моји крстови духа хришћанског
Проповеди Дјеви Марији, Госпи, дивљења светостима владика и Светом Сави
Зарицања пред олтарима, освештања и благослови, завештања и молебани,
нестајања душа вазнесеним у двери олтарске, рајским миром  шкропљене.

Вином Господа Христа оплемењеним, у вечности свагда и у вјекове вјекова,
учвршћујући наду, узносећи жртву личног и националног битисања у сјају Господа у вечности.
Дивљења оцу Павау или Патријарху Павлу, светом Гргуру ,Јулију или  Серафиму, Амфилохију.
Потражимо љубав хришћани у истини и правди битисања, сетовања, суза и уздигнућа душа наших.

Ах моји симболи, ах туге наше болне и недокучиве, сетом оковане међе безграничности љубави
Вечношћу сјаја у спознајама заблуде заробљене, авлијама, доксатима и капијама бехаром  украшеним,
девојачком циком раздраганом и дечијом грајом улепшане, ливаде цветне вас зову, лахори маме Љубављу, спасом душа нерођених, будућност учините осмехом љубави  вечне.

Коментари