СТУДЕНИЧКО ВРЕЛО
Колико вере у твом оку, зографе, брате,
Док суши се малтер и плавет византијска.
На студеничком зиду зашло је сунце
и сванула боја ноћног неба изнад Витлејема.
А крст је стожер неба и пласт света.
Светли испод златних звезда јеванђеоска прича
и Богочовек у небеском огледалу вечности
на чијем лицу сија победа над смрћу
у дубоком миру вековне земаљске тишине.
У свечаном чину победе вечности
и постељици рађања незалазне светлости вере,
у вапају за милости и миром,
у молитви скрушено сведоче Чуду
пророци са свицима, анђели у плачу,
свита жена јерусалимских
и апостоли крај Богомајке храбрости.
Из плаветнила точи мир у душу.
Пред славом васкрсава и мисао да нема губитка
и да смо вечно разапети већ даном рођења
у жељи да врч земаљске радости испијамо,
све до просветљења на свакодневној служби
истином која васкрсава древну мисао
о чину победе над собом док се поравнава време у тој тачки
у којој се секу вертикала неба и хоризонтала света.
Песма је награђена Првом наградом на конкурсу Бешеновска песничка приношења
Извод из беседе приликом примања награде
У времену када наше доба вртоглаво иде у сусрет свеопштој празнини, поезија на себи својствен начин, опомиње, позива и буди данашњег успаваног човека.
Свето писмо нам у Јеванђељу по Јовану сведочи да у почетку беше Реч. Стварање света и почиње Речју Свете Тројице а песници су наследници и ствараоци Речи, у славу Божију. Песник зато има задатак или потребу или призив да Речју гради смисао који води у Вечност.
Ово је лепа прилика да у приступној беседи поменем Студеницу, извор и темељ нас самих, нашег Светог Саву који је пре 800 година издејствовао самосталност СПЦ, нема сумње уз Божију помоћ и вођење.
Ипак, најзначајније што нам је први српски архиепископ посведочио је тајна и уникатност сусрета човека са Богом. У том сусрету, живот по Јеванђељу постаје једино мерило живота, у том сусрету Господ чини да Други дође до изражаја и да човек своје биће устројава за Вечност.
И наше православно богослужење управо извире и темељи се на црквеној поезији или химнографији.
Настанак овог светог места на коме се налазимо, везује се за лозу Немањића, по предању за Драгутина Немањића који је овај манастир у 13.в. посветио чудесним анђелима: Михаилу и Гаврилу. Дакле, Савин дамар присутан је и на Фрушкој гори. Савино сведочење Јеванђеља је наш златни, предани залог и завет: да љубављу према ближњима побеђујемо свако зло, јер љубав према ближњем значи љубити и Свету Тројицу а то је љубав која надвладава све бездане и води у Вечност и Васкрсење
Коментари
Постави коментар