Не, нема смрти.
Ни камен овај мртав није,
нити је мртав плод који је пао:
живе од загрљаја прстију мојих,
дишу ритмом моје крви,
дахом који их је дотакао.
Исто једног дана, кад се осуши ова рука,
у сећању друге трајаће она,
као што ће усне чувати ћутке
укус устију којима се пољубац дао.
Прочитај више
Коментари
Постави коментар