Младен Стојадиновић: СПОЗНАЊЕ

 


Спознање

 

Ухватити корак са собом.

Сустићи се. Сачекати се.

У провинцијској кафани,

На ветрометини поред пруге,

Заштићен само фолијом.

 

Спознати истине света,

Не уз музику, не у пијанству,

Меланхолији,

Него у простом разговору.

Са собом, кроз другог.

 

На таквом месту пре него у хотелима,

На конгресима, прославама,

чак и клупама за заљубљене,

Никако на универзитетима или радионицама,

Ређе у лепотама природе.

 

И сад, рецимо да је то смислено.

У паралелном универзуму

Свачије песме се читају.

Рецимо да грешим, ужасно грешим.

Човек сам себе заборави.

Коментари