Одсудно почети. И плуг учини земљи насиље. И клица семену. А кад почетак садржи крај и све буде у свему, онда заиста ни краја ни почетка. Онда од великог хоћу настане још веће морам. Онда и мисао из мозга суштински није друго до бризгање биљке из земље.
И духовну јаву, као легитимно даљу стварност у себи, тек осетим одакле престаје бити обмана моје мисаоне слободе.
Али је још тежа обмана мером свога ја дрзнути се у живу геометрију. Јер ко мери, сигуран је знак, још није ни колико спуж извирио из своје љуштуре. Настави са читањем
Коментари
Постави коментар