Верољуб Вукашиновић: ТРИ ДЕЦИМЕ ПРИ ЧИТАЊУ ПОКАЈНОГ ПСАЛМА

1.

Прости мени грешном, Господи, Господи,
Залуд постих данас на хлебу и води
Јер оно што мрзим то ми срцу годи,
Јер ми телу прија што ми души шкоди,
Јер уживам страсно у својој слободи
А свезан сам са пет чула које води
Онај што се први у гресима роди,
Што у Тебе гледа а по тами ходи.
Због нас трну рече: у рану ме боди!
Прости нам грешнима, Господи, Господи.

2.

У блату се ваљам, из прашине кричим,
Страстима се хвалим, лукавствима дичим,
Свој живот проводим у испразној причи
Која се претвара у маглу и причин,
И мада сам, при том, Љубостињин, Жичин,
Твоме подобију ја све мање сличим.
Разобличеног ме опет уобличи
И у књигу Твоју негде укоричи
Песму душе моје и њен вапај лични.
Господи, Господи, вечни и тројични.

3.

За светском трпезом рад сам да се гостим,
Да мисли облачим у смеховни костим,
Да зурим у екран светске бестидности,
И уз вино тражим, у својој виности,
Изгубљено доба дечје невиности.
Авај, мени усред таште охолости,
Авај, мени усред лењости и злости.
Прости што сагреших по својој слабости,
Подај да се прену потрвене кости.*
Господи, Господи, помилуј, опрости.

Извор фотографије