РАЂАЊЕ ЉУБАВИ
Крв садржај је
живота
а у мени бол
кључа
и очај ме
преображава
као молитвене
речи:
Љуби своју
пропаст
Мучнина је
пупољак сушти,
сазревамо у
рушевинама
да бисмо лакше
поднели
студен тескобе,
Да бисмо пред
собом
били као пред
Вишњим:
Слободни у
страху
и опростни пред
грехом,
Верујући, као
мирис цвећа
што чува ваздух
од страдања
Ствара ме глад
за сопством
тихо
као што мрклу
јесен одробљава
мартовско сунце
О, како само милују сузе унутрашње
стварности:
Љубав
се рађа из победе над ништавилом
***
Савест је
злоћудна јер се сећа
Савест не
прашта
и не чује
усклик покајања
у њеном оку
само Ништа
Јесте.
Узани простори
жуде за
горостасним
временом,
проток крви
ограничен је
откуцајима
срца,
нема
безусловног постоја:
мери се
светлост
од вриска до
тишине.
Ни свест о злу
не помаже
доброти да
укорени љубав
Вапаји крпе
нервне пукотине:
Док сумња не
засити своју глад
неће се родити
вера
О ватри сведочи
пепео
О слободи
сведочи страх од страха
А гробови ће
казати:
Јесмо ли се за
живота рађали
или смо само
живели
ИСКОНСКО РАЂАЊЕ
Мучан је сваки
мој удах
тежак као суза
што капље
на хумку
Мрак је посекао
сву луч
недостаје ми
божанског
да бих следио
стваралаштво бола
у преображењу
и грех из мене
говори:
живота нема,
постоји само
Голгота бивства
–
Расцеп између
размажене воље
и питомог Духа
јер човек је
вечити странац
у властитој
кожи
о, како
надвладати апсурд
и чврсто стати
на тло
да ли је
довољно рећи:
Живот није мој,
моја су само
отишја
Да се рађање
окончава
рођењем
не бих дознао
ништа
о богатсву
смрти
Не би откуцаји
срца записали:
Тескоба је
утроба чистоте,
кад сунце угаси
само себе
из погинуле
вечности
потећи ће
постој:
Ништавило је
подножје љубави
Тек биће
оковано страхом
може хрлити
слободи:
Немати се и
бити
Бити и немати
се
Остати заувек
растопљен
у постулату смисла:
Исконски ме Рађају тренуци ишчезнућа
Из књиге: ЈЕЗИК ЈАСТВА
Коментари
Постави коментар