Весна В. Максимовић: ЧАЂАВА ЗЕМЉА

Бела ноћ да се спава не да.
Притиска недра.
Цигара за цигаром,
пуна пепељара сећања,
носталгија је кофер терета.

Туђи смо.
Пред нашим очима се ломи јуче.

Коме треба земља боје меда
у чаши жучи и чемара?
Видиш ли?
Поред чистих образа,
коме треба чађава земља?