Пада
први снег Лазаре
низ
улицу нечујним кораком
одлази
сећање
односи
шкрињу са увојком
отишао
си Лазаре
однео
сузу
на
раскрсници застао заплакао
погледао
дом свој...
Падао
је снег Лазаре
прекрио
стопе твоје и моје
затворио
сећање
мислила
сам заувек...
Пада
први снег Лазаре
низ
улицу нечујним кораком
клизи
сећање
на
раскрсници
под
уличним светлом
спава
шкриња са увојком
застала
заплакала
не
зна где јој је дом.
Пада
први снег Лазаре
нема
те
нема
ме
не
живи више сећање...
Лазаре
...
Пада
први снег...
дал
зна где му је дом.
Коментари
Постави коментар