као изложена застава
на стрелишту за неискусне војнике,
док се пред очима вијорила невиност потенцијалног убице
искривљене слике о припадности,
док сам махао,
једном руком сам се бранио
да се случајно длан не отвори
за угриз кривице, у твојим очима да не паднем
да не наружим лице, насмејано.
Док сам за корак узмицао,
као у у живо блато тонуо
у мрежу заблуда о храбрости и себи,
као бели барјак сам те кукавички другима предао
без оправдања
крив, недужној теби.
Коментари
Постави коментар