чија је оно кућа у шуми,
навраћали бисмо пред њен праг трагајући
за дупљом где се скупља мед,
за вименом из којега се пуши млеко;
ноћивали бисмо у њој чело уз чело:
,,близнаке језгре у коштици."
Да нам је сести, теби и мени,
ослушкивали бисмо време како гребе
и цијучући подрумом тумара,
док између тебе и мене -
као међ непцем и језиком -
млеко и мед на трпези
уливају присност у земљане посуде,
уводе сјај бића у разговор очију.
Коментари
Постави коментар