о птици и пољу
која се шапуће на ухо
тек порођеном чеду.
Запамтиће чедо
дах шапутања
кад не разазнаје реч!
Чим пукне водењак,
чим помоли ухо
изговарајте стих!
Стих онај,
о силном облаку
и бату копита бритких.
и цвету крвавом што пршти у небо проткан њиском коња.
Строфу без тачке,
певајте нек се
поплоча пут порфиром
Светих Ратника.
Реч о самртном зноју и крви из рана љутих,
а светих,
Слово сведочите о тајанственом осмеху на лицима покошених откоса!
Ливади заувек састављеној
с' Небом!
У шапату,
у полеглом житу
препознаће уши начуљене
звук цврчака неустрашивих
кад се утиша и
последњи ропац.
Кад легне прах по зрну прегаженом,
а не расутом!
Песму говорите
на млеку задојном
чеду док доји
нек пије избор Светога Књаза,
да се за живот 'мре...
Научите песму кћери моје
и научите песми кћери своје ...
О гаврану и руци, о срцу
што издржало није
да се препукло не напуни Светлом!
Нек шапућу кћери ваше
нек спреме пород
да 'мре за живот
да у Једно Исто Небо
уђе без колебања.
Нек живи род коме се откри Светлост Васкрса!
Коментари
Постави коментар