Милан П. Ракочевић: НЕМИ СВЕДОК

Од Еноса се Име Господње призива!
Душа зове,
И кад не каже и кад не ћути!

Има ко зна!
Како беше пре,
и како кад прође,
и шта проћи не може.

Глуве су убице Песме
о танко дрво каче!
Страше се звездане птице!
Мисле у птици песма мре!

И шта ће бахати кад сиђе Небо? Како ће бити!

Укус Правде открије залогај задњи, сви предходни не чуде горчином.
Правда је неком ватра без светла, крици, густи дим!
Супорна смола!

Када се обеси Песма
сведочи неречена Реч!
Крај није на Духа хула!
Крај није крај!

Узалуд , узалуд мржњи труд!
Правда је :
Без светла шума непроходна
Мртве стопе, лед, уста сува!
Стајаћа жеља окована безнађем! Заборав!
Заувек љуштура кроз једно око вири!

Ватру прелеће птица ко ништа !
Надлеће и шуме и танку грану, а нит нек проба да пронађе крај!

Убице остају за шуме, црне!
Убице крокодили!


ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ