Међу њима и оне што духови су места.
Бедем за оног што на крсту се спасе, -
За тврђавом... Као зрела невеста
Бели се јахта, чамци, бродила,
Испуњавају се мусава предграђа светлом,
Капије пристаништа музика прожегла,
Изливши се из крчми по рају месном.
И немајући с ким купиновог вина
Ја стигох до првих алегорија:
Софокловим очима до чашице дна?
Настави са читањем
Коментари
Постави коментар