Златко Пангарић: ЉУБАВНА

ЉУБАВНА
(кибернетичка)

Хајде,
претвараћемо се данас
да смо странци
у родном граду.

Лутаћемо улицама,
седећемо у баштама,
пијуцкаћемо пелинковац.

Кажеш:
Нећу љубав која гуши!
Волела бих да се срећемо
овако, и растајемо,
у оваквим градовима,
у далеким земљама,
на улицама,
трговима,
у жута лета
и топле јесени…
Свет је тако…тако…
Љубав не може да надживи
овакав дан!

Само ти причај.

Испод срца,
уградићу ти грејач.

У утробу,
малу, нерђајућу,
кибернетичку справицу:
емоционални
пропорционално-интегрални
регулатор.

Индексираћу
сва твоја сећања