Живка Комленац: СИЛАЗАК

тај тон 
из далека
негде са висина
као слутња расте
иза хоризонта
силази све ближе
тешки, бели облак
што са неба пада
и земљом се ваља
полако се шири
набујало време:
напред – назад клатно
неминовно стиже
ритам који сече
бледи свака сенка
у откосу светла
тај тон 
са висина
грми хоризонтом
отвореним сводом
напред – назад  клатно
неумитно сече
то је тај тренутак
објављено време
без тебе
без мене
ритам који тече
(Антону Брукнеру /1824-1896./ 

за Четврту симфонију)

ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ