Живка Комленац: О КОСИ


Поново сам ноћ преспавала
као скитница улазећи у сан
без снова.
Буђење дочекујем утрнула,
везана у чвор,
и први створ кога ћу видети
у огледалу нема лица.
(Песма објављена у збирци:

"Кад зидови крену", 1994.)


Коментари

  1. Bez obzira na svesno stanje tisine , priroda ne dozvoljava bicu da se ne vrati na izvor postojanja. Duboko nesvesno bice “raspusta cvrsto vezanu kosu” , a sunce topi inje. “Raspustena” kosa daje prostor da iz nje rastu zelje za letom, za otklonom od konvencionalnih ocekivanja i prirodnom potrebom za putovanjem sve dotle dok se bice ne pretvori u iskru- andjela.

    ОдговориИзбриши

Постави коментар