смех на образима лебди
ципелицама трупкала уз покрет
да дочека оца уз поглед треперави
звезде у дворишту уз брест шуморећи
светлуца зид кућа на сунчаној страни
весела отворена врата
кораци смех искричави.
Шта се позлатило из времена тог?
Кад надвио се облак
обавио маглом
пригрлио је Бог
мати је стезала срце
не дајући одушка за плач
у возу до Ђурђева града
као да је у срцу мач
бол као у песми фадо
звездан и непознат
написан музички мол.
2016.
Коментари
Постави коментар