Велелепно превирање Појавног,
чудесно и чудовишно
у познатом
и непознатом месту рођења,
у истом преиспитивању времена
поништеног.
Мирис, неуклоњив,
као сећање сања
све до
последњег посведочења
памтљивог.
Принудна стварност
сва је од
наше
стварности неприхваћене.
Сва дивота
од последње мрвице
мира
ништа друго до бивство
је,
усред
лепоте Неодрживог,
усред чистоте
и очараности недовољних
да ублаже
бол посебности
непокорене.
Бескорисни томови
трајања,
а жива je свеза из
откинуте петељке
призвања неусловљене милошћу
света.
Жал и
плам:
ишчекивање непролазног.
Фото: Златко Пангарић
Коментари
Постави коментар