у потрази за песмом
"Добра пјесма није никада коначна
....
она сатире и држи данима и годинама у бунилу
и грозници
за њу нема лијека нити је пронађен
нити ће га икада бити
њу ни вријеме не може да прогута
а камоли човјек"
Мирослав Душанић
све смо ближи хепиенду, драги Мирославе,
ето, и Кортни Кардашијан се помирила са Скотом Дисиком.
мирише пролеће у неким налетима благог фебруара.
пре неки дан сам срео друга из клупе.
мало смо ћаскали на кул месту у граду,
у хитној, уз чашицу инфузије.
и само нам је било мало глупо да се питамо како смо...
знаш, драги Мирославе, у мом малом месту
појам песника је више прилошка одредба за дијагнозу,
и ја, поштујући Хипократа, настојим да о томе не лајем около.
бежим од чудних и сажаљивих погледа...
сада, када смо све ближи хепиенду.
једино, ту, међу дуњама, у твојој ризници,
препознам себе - песника
прилично архивираног (у немачком архиву за литературу)
и почнем да сањам о бесмртности и крепи ме та помисао.
мада ме сумња (са погледом Харвија Кајтела, у реклами за виски),
готово на истом месту изнова саплиће.
једном сам сањао Хану како ме пита:
мислиш да си ме купио тим спектакуларним жонглирањем?
замакла је потом, крај себиља у магли,
по калдрми која је могла да буде сарајевска,
или вишеградска, не оријентишем се добро у сну.
шта су катрени наспрам десет са луком,
шта су каријатиде ако придржавају само нежне заблуде, драги Мирославе.
све смо ближи хепиенду, драги пријатељу,
док се опиљци северњача таложе по праскозорју
и по јастуку који мирише на детињство и завичај.
све смо ближи. ми, сањари - волонтери.
ми, песници – гласници стрепње и јеванђеља.
Коментари
Постави коментар