Воштаница за Мирослава Б. Душанића
Не морамо ми
Миро,
да се лицем у
лице гледамо
него
хајде да се
сретнемо
као и сви
песници
у трећем стиху
четврте строфе
баш на оном
месту
где ти је
трулежност
саопштила
да је истина
да болест посећује
и нас песнике.
Баш у том
стиху очаја и безнађа
желим да ти
испишем
једну шаку
испружених прстију
на којој се
налази
једно јаје
црвено
и да ти
победоносно саопштим:
Христос
Васкрсе из мртвих!
Нека будем
весник
једне наде
у име свих нас
песника
што се посећујемо
у нашим
строфама и стиховима
и нека остане
записано
да смрт нема
ништа са нама песницима
Одлучно пером
и хартијом
ми терамо мрак
и сваку наду
узводимо
на почетак
стихова.
Мом драгом колеги,песнику Мирославу
Б.Душанићу о чијој болести ме је обавестио
мој кум и песник Александар Марић. Нека ово буде од мене једна свећа воштаница
која гори за живот и здравље нашег колеге песника.
Коментари
Постави коментар