Оливера Марковић: ПОНОР

ПОНОР

кад погураш ноћ
и кад ноћ погура кишу
и кад залуталим птицама рашириш крила
видећеш што видео ниси

јер живом блату претешкоје
да прими изроварене утробе
у којим удавише се копља бачена
удавише срца исчупана

пуни су понори косих и најежених литица
над којима окамењени лебдимо


Фото: Златко Пангарић

Коментари