без стида и наде
на запећку масте,
помени дане ове, сада старе
и поучи чедо када бесмисао надрасте
да одржава пламен.
Када видиш звери сахрањене
далеко од страхова и ноћних мора
погледај у хоризонта крај.
Сети се те жеље, бесмртног бога
и његове жртве пресахли сјај
сред спокоја прошлости остављене.
Тек векови и умови смели
сазнаће зашто срећу нам олако сруших
кад дође времена смирај
и када кажу да се на немани помирљиво обруших.
Завет давни к себи дозивај
и насмеши се свему што смо смртни хтели.
Ти си сведок да судбином притиснух груди
и сети се тога кад занесено повикасмо
отворивши врата за нестварност блиску.
На трен од спознаје заборављени блистасмо
гледајући пркосно у звезду исту,
а мишљаше да смо луди.
ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ
Коментари
Постави коментар