Те вечери
Зграбила сам сећања
На сунчано детинство
И уронила у мирис
Твоје коже
Над надлактицом.
Од те вечери
Више нисам иста
И нисам спокојна
Док те не сретнем
Поново
И загрлим
И испричам ти о свему
Што си пропустила
Мада си била увек ту.
Када си отишла
Те вечери
Ја сам некако пробала
Да се уклопим
И да будем нечија
Али истина је
Да сам остала своја
У теби сачувана
Нетакнута.
И од те вечери
Све ми се чини
Ја са Богом чешће разговарам
Поверила си ме на чување
Јединој Истини
Којој служим
Ево
Свe овe годинe
И сваки пут те поново оживљавам
И питам,како си?
И на тренутак осетим
У поветарцу мирис твоје мараме
Тек скинуте после Богојављенске Литургије
У заједници са Светима
Јеси ли пригрлила неки мали кутак
Свога мира,питам се?
А верујем да јеси.
ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ
Коментари
Постави коментар