Застало је сунце,
Наишло на друго са запада,
Стрмоглавило се,
Није могло као ветрушка
Противећи се
Налетима ветра
Изнад мене да лебди,
У вечном привиду
Да сем њега ништа
Стварно не постоји,
Ни ја, ни књига, коју читам
О Заратустри и великом подневу,
Ни моја сенка, која са друге стране света
Машта како да ми је истргне из руку.
Коментари
Постави коментар