ПОЉАНА
У јакој светлости видим
Неко се некоме клања
Не знам зашто али му расту
Рогови од вишњег миловања
Али му жена погачу меси
Да нешто ипак има
Кад се уморан врати кући
Из метафизичког лумпераја
Галактичких козерија
У ово овде где живи
Лумпен-пролетерија
Кров вешто прокишњава
А свака реч је страва
Од које бежи поезија
Бежи бежичним скоковима
Одавде до Новог Зеланда
Јер овде је неиздрживо
Кад желиш држати живо
За душу или за гушу
Оно нема субјекта
Оно само таласа –
Имена живих ловаца
Имена мртвих ирваса
Што барокна су
музика
У меморији
ћурки
Док шетају по
дворишту
Оних давних
дана
Кад куће није
ни било
Него само
пољана
Коментари
Постави коментар