Постајање песником
Никада нећу бити песник,
Чак ни неки одвећ лош.
Све је већ речено.
Учимо да чувамо садржај,
Мењамо форму
По узору на природу.
Немамо више шта да кажемо.
Остали смо без речи
И сада се гушимо у тишини.
Још нисмо дочекали садашњост,
Али спремамо добродошлицу будућности.
Поносно јој у сусрет декламујемо опште истине
И очекујемо аплауз.
Поезија је лаж
Која више не уме ни да се шармантно прода.
У жељи да подражавамо Хомера
Ставили смо повез преко очију.
И дичимо се!
Певамо.
Недостају нам глас и ритам.
Зазивамо музе
Које су постале старице.
Трошне и глуве.
Никада нећу бити песник,
Па ни неки одвећ лош.
Све је већ научено.
Халапљиво смо хранили традицију
Да бисмо је свечано појели
Уз свеће и трубадуре.
Како је припрема трајала дуго
Навикли смо се на пост.
Глад је нестала.
Никад утољена!
Заборављена поезија још увек чека
Да буде конзумирана.
Никада нећу бити песник,
Јер сви песници личе једни на друге.
Нећу доживети славну смрт
На поду неке кафане
Док рецитујем своје стихове с мирисом ораховаче.
Људи мисле да песме
Пишу само усамљеници,
Отпадници од друштва.
А то заправо чине они
Који су се отуђили од себе.
Свет воли боеме и несрећнике,
Али их се најлакше одриче.
Ове редове исписују моји немири,
Али ја још увек нисам песник.
Поезија је мртва.
Управо присуствујемо њеној сахрани.
Тако је заносна на самртном одру
Лишена куртоазије и недостојних руку
Које су упрљале њену белу хаљину.
Никоме неће недостајати.
Наћи ће неку нову дружбеницу
Под чијим ће скутом
Китити ловором своје главе.
Треба умрети достојанствено
Да би се васкрсло без срама.
Треба завршти започето
Да би остао недоречен.
Никада нећу бити песник,
Никада ни лош.
Нећу дати свој допринос
Овој колективној предрасуди
У канџама небеског свода.
Метафоре и алегорије не умеју да говоре.
Никада нећу разумети симболику
Немог језика архетипова.
Низ се мора наставити.
Логика је отела тон страсти
И заборавила да не уме да пева.
Математика и Поезија нису љубавнице,
Али умеју да живе заједно.
Трбухозборац чија лутка ћути.
Нема синтагма умилно прича приче
О постању и трајању.
Рукописи горе!
Али мелодија слова у редовима
Одзвања даљином.
Никада нећу бити песник,
Чак ни онај лош,
Јер треба наставити низ.
Коментари
Постави коментар