КАЈАЊЕ
Походимо
дане земаљског трајања
очи
пуне ововременских чудеса
путујемо
животом с болом, без кајања,
утјеху
нам могу дати само небеса.
У
журби за циљем који стално измиче
заваравају
нас безвриједне ствари
грабимо
их што више на злато личе
сами
све више слични адској утвари.
И
коначно уморни на крају пута
спорог
хода још споријих мисли
од
старости кажу умиремо
тајимо
да смо од туге пресвисли.
Залуд
протраћисмо дане земаљског трајања
у
очима залеђени поглед не хаје за чудеса
путовасмо
животом охоло без кајања
па
сад тражимо утјеху од небеса.
Коментари
Постави коментар