Ренато Вујаковић: ПУРПУРНИ МОЗАИК ПРОШЛОСТИ

8.

 

Кад из процвалих оргуља маричке трске

затрепери бруј

 

логаритмом шаховског скакача

сазвежђе промени облик

 

слапогриви Шарац

ошинут пуцњем бича

удвојицу бистрог дана

устрептало зарже

 

прелетом гаврана

предсказањем

округлином уштап месеца

Марко прогледаће. 

 

9.

 

Онај што ће црвоточно продубити прошлост

кроз кору дозрелог нара

искону довијугати

стваран да постане

 

првим и последњим архиепископом назван

 

изнова и изнова разасут времена срчом

одразом у сребрном огледалу

 

озвучен ројењем дивљих пчела

оцеловиће се.

 

10.

 

Онда ће се

модри отисак

усекнуте сутрашњице

екстатично уобличити

 

кад кроз нас

безвучно пролете скарабеј и ждрал

 

кад Обилић

светлодушан

жив

изрони нам из подсвести

 

као чудом преживели дављеник.

Коментари