ПОНЕДЕЉАК, ЈУТРО
Покретне степенице дупке,
као длакава стонога која цупка ка небу.
Улице згужване пузе потрбушке.
Аутобуси из којих прскају по станицама
тела сва од удобних снова пуних великих дела,
луксузних кола, и много секса, моћи и беса.
Једна сузица на бради ничије девојке
никако да се одвоји и падне.
Она је тек легла, и мајушним прстима десне руке
своју леву подлактицу мази ли мази, док не заспи.
Један живот окренут наглавце, опран, суши се на жици.
Миришу једнако сви пролазници, на Париз;
а њихове мисли на домаћу кафу и мало белог хлеба.
Убрзо, и до 50% попуста: Санторини посред мејла!
Коментари
Постави коментар