V
ПРОЦЕСИ
Заљубио сам се,
како
то могу само неискусне рељефне улице.
Пауци
и графеме чворновату истину носе,
пролазност
цури из очију индијских маски немилице.
Волео сам,
како
то могу само обогаљени кловнови.
Свестан
да сам богаљ, згазио сам део који треба да дам,
стражу
на бедемима чувају ми од воска кринови – нови.
У
мојим собама нема крова,
сиромаштво
крваву пролазност не разуме.
Последњи
танго и плач седе ту – и стерилна сова,
труди
се да преживи свој дан – како зна и уме.
Патио сам,
како
то могу само самлевени песници.
Убедио
сам гробне плоче да знам,
зашто
сви умиремо као емотивни крадљивци – и бедници.
Коментари
Постави коментар