Вук Лакићевић: ТРИ ПЕСМЕ

 БЕЛЕТРИСТИКА

Силвији Плат


По доследним ведринама,

осећала покрај јазбине,

самотно броји које им одлике

за редом добро сведе,

у примакнут прасне она ћуд,

одора и резова узалуд.


Док битним почне,

прах без угљева пауза

на позив грешка стекне,

име дивних облика,

са друге стране истих визира,

са омче гледа локне.


Пожели и давне старе,

препад мишљу осети

хлад на својим рукама,

у том стању,

закука доконим из дана

веселих стега у мирни стас,

некад као кроз своју влас.


Општију крај слуха док

једино куне које прошлост,

голе виђење црпи неког голог,

а стаза вечни освит,

поруга о глади неба,

вреди полугом на прети сита.


Витко је спало од беса,

са горњих реч блесава,

примакне себи усном мало

од делова,

питког ума негде кроз чернозем

мали бљесак,

и да трубе границе у зраку три,

у вису телом смеха, док се вага.



БАЛУСТРАДА (2020.)


Латинско у збор угледа,

такву и завијен

о преку искру,

будног мириса.


Сметених под руку

осладе у ватри,

једна увек лицу доличја

привезан обзир разлике,

у речју лепом уведе.


Пресек мреже,

испод купљене сумње лепа,

сасви, у наду свеже

изнова од трага смисла.


Само у тужну потез

лет јутра тајно писан,

пред јагуаре отворену

стопу слуде у гутању.


Прилично до касну коб,

зуб у решен бес

притвори створу у ред,

трнутих сред

каљене трупе разви,

почаст и сат,

мења и ироније назив.


Свиме у чињењу штетним

погрдну нишу у глед,

тамошњих оплата

узгред даље свету тиших,

ван гране и превода наследи,

пресек записан у напад.



СЛЕПАЦ И УБОД


давнашњи разлаз

посредног приђе ли теби

приличан и гром

спокоја тела ли 

гласу да бележи


поштоваоцу само су

веће узгреди препреке

стањем мере

послатих ужем радости

облика угореле мараме


то трза на сметених

разлога иглом шири време

звук из везе чезне

опоруком у режање

то грањање


понегде замери дубљег

у знању сварених грла

призму у слано проври

смешан души у део нежно


низ аркаду позније

чувши срцу жамор

ветра завој у негдашњим

обзирима

са смионог трга

досет да блиста


обести храмље том

читав узме у резе

из невере струји брош

са угла поноса


где бруји стигнут зовне

освети голим прса

у дах,

игром читаве у кужњи

бистар млаз

предаје изнето узет

још глупље

даром сате да пије

у те прогоне

у напет говор дужине

тера по заокрету

сличне почасти



 



    




Коментари