Никола Живановић: СТВАРНИ ЖИВОТ

 

 

Постојање стварног живота приметио сам у јуну 1991.

Стишњен са родитељима и сестром у плавој пеглици,

Превалио сам невероватних 2000 километара

Сам ће га Бог знати куда и зашто.

Онда је нешто зашкрипало, неколико бандера

Пролетело је поред прозора,

Мој отац је говорио о рату у Хрватској,

Мајка тресла цигарету кроз прозор

Пре него што сам поново утонуо у сан.

 

Двадесет и три године касније

Још увек се сећам мириса аутопута,

Додира сунца на кожи, сасушених уста,

Мој отац понекад застаје да заврши започети говор,

А мајка нервозно отреса цигарету

Од које су јој већ пожутели прсти.

 

И негде у пролазу, лица свих оних

Које сам између тада и сада

Срео, заволео, доживео, преживео

Како ме терају да се пробудим,

Да их бар једном угледам,

Машу ми испред очију,

Машу, као да некуда одлазим.