Остављам вечерас пред Тобом
ову птицу сломљеног крила.
Учини, молим Те, до јутра,
да буде као што је некад била.
Ја сам превила рану од метка,
а крв као да и даље лије.
Читај јој бајалицу неку,
нек' вечерас од свете водице пије.
Погледај је, мајко са иконе,
покажи своме сину њено уплакано
лице.
Принесите молитву Творцу
за сломљено крило нејаке птице.
Видим у њеној зеници
тугу што срце слама.
Осећам чежњу сломљеног крила
за небом и висинама.
Знам сва њена неба
и први страх од висине.
Не сећам се када је пала,
некада је стајала на врху планине.
Сутра ће у кавез
ил' у канџе некој звери.
Помилуј јој бледо чело
и благости отвори двери.
А ја ћу пером њеним
у прве јутарње сате,
полако, нежно и чило
на Твојој икони да нацртам
уместо руке – треће крило.
Коментари
Постави коментар