ЖИВОТ ЈЕ ЗБИР КОНТРАДИКЦИЈА

Разговор са Стефаном Вишекруном о ветрометинама, проклетим авлијама, љубави и језику, суштини човека...

Вјетрометина у проклетој авлији?

„Вјетрометина у проклетој авлији" је стих из моје пјесме Вјетрометина по коме је добила и назив читава моја нова књига.

Ту пјесму сам написао када сам био на путовању по Италији.

Састрадавајући са општом посрнулошћу и растројеношћу данашњег духовно обамрлог човјека, снажно сам био надахнут да говорим о "Вјетрометини човјечанства у проклетој авлији."

Љубав постаје једини језик?

Љубав је суштина свега видљивог и невидљивог.

Без ње не би било ни свијета, а ни човјека у њему. Љубав је савршена свеза Створитеља и мост из овостраног у онострано и обрнуто.

Љубав постаје једини језик када човјек прогута великодушно своју самодовољност у односу са ближњима и Богом.

Човјек је ходајуће чекање?

Човјек је "оваплоћено чекање" у овоме животу, али та ријеч чекање у овоме случају никако не значи "летаргичну статику" или не дај Боже очајање.

То подразумијева активну динамику битисања човјека у овоме свијету какав јесте. Човјек је биће "подвига", што значи да читав живот треба да се креће ка горе и ка напријед и да стреми савршенству.

Када кажем да је" човјек ходајуће чекање", мислим у односу на вјечност да то он и заиста јесте.

Зато је говорио генијални Достојевски : "Сва дјела и недјела човјека, само су пројава човјека, а не читав човјек."

Живот је збир феноменалних котрадикција?

Живот је феноменални збир контрадикција и противријечности од којих је све тако до феноменологије изаткано. Ту се "рацио" увелико разилази са вјером и остаје безгласан као риба пред великом тајном живота који је неуништив. Човјек је највећи резервоар 

контрадикција.

 

Коме ти пјеваш пјесниче?

Пјевам да не умрем

к'о просјак на крају дана.

Сваким написаним стихом урезујем у тијело вјечности по један завјет бесмртни.

Образујем мастилом

пуноћу раслојености бића.