Зоран Гужвић: ВАСКРС НА ТЕРАСИ

                                Страхињи

Ово заједничарење необичне безбрижности ће, можебити,

трајати колико и узвишени мир  једног празника.

Тек – никада душом ближи смислу Васкрсења.

Сада знамо за неумољиву власт Незнаног над надом:

вирус нам је читаво биће у вољене потиснуо да бисмо,

једни за друге, у радост могли да уђемо

усред површног сна о повратку лаке извесности,

спознајом недовољности пуког трајања.

Ово присећање у уском породичном кругу

на ограничени осећај истинитог живота

незнатна је победа над страхом и трепетом Неочекиваног.

Знаш ли сада значење Васкрса, у обичности поимања

Ненадокнадивог?

Вечни смисао Нераскидивог добија се тек у здравости

благословене вечности трајања, за разум несхватљивог.

Како ли ће тек, ослобођен страха од недостојног свршетка века,

наредни дан бити продужетак непоништеног Пређашњег,

а пређашње ће бити трећи дан по спасењу света!

И сада, уз свакодневна задовољства послужена на истуреној

извидници унутрашње слободе,

омиљене скрајнутости, потиснута интересовања, заборављене

тешкоће спознајемо као тајну васкрснутог склада.

Како ли ће тек у бескрајном Празнику над празницима

чиста душа Зацељеног  трајати у пуноти Свеобухвата?

Ето, никада душом ближи смислу Васкрсења.

Тајна је ненарушива у задовољству и лепоти:

памти се, за сав живот, као приношење непобедивости

Нејаком и на трен пораженом.

Знаш ли сада шта Васкрсење јесте у поимању Животворца

који у нама види чуваркућу Непролазног?