Златко Пангарић: ПАСЈЕ ПОПОДНЕ

Са прашњавих облака
висе неми паукови.

Мисао иде и пада
спрам тог Великог;
пропадања и моћи.

Јадна
песничка астронаутика.

Старо,
врло старо предање.

Пас ме препознао иза прозора;
кисело, један другом,
отпоздрављамо.

Ех, на све те трице,
монтираћу пропелере.