Појавила си се у опанцима
Прашњавим од црвенице метохијске,
Питомих плавих очију,
Мењале су боју зенице,
Љуљале се као гроздови
Винове лозе на врућем ветру,
Трептала си као да гледаш у сунце
И ниси нас видела, ко зна ским си причала,
Стара пастирице, срећна
Само у друштву животиња и монаха,
Збуњена, насмејана,
Опрезна козарице,
Ниси хтела, ни умела
Ти блажена међу нама
(Или те је бог тако научио
Да не одговараш на бесмислена питања)
Ниси знала да кажеш
Клико ти је година,
Док су се они смејали
Дрхтао сам од стида
Када су те питали од чега си спасена
И зашто се зовеш Спасена,
Ти јуродива, сестро богиње тренутка,
Погледала си у мирисну крошњу липе изнад нас
И показала прстом на земљу,
Ниси смела ни да ме погледаш
Да преда мном, странцем,
Они не открију ко си.
ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ
Коментари
Постави коментар