Култ који траје, та Кула ван времена,
У дану кад те опколе успомене,
Ледене воде за лежај од сатена,
А све занеми сред Зачаране шуме.
Ветар северни у освит света стигне,
Амалгам тајни тако чудесног места,
Напуштени врт - врт каквог нема нигде,
Врата скривена - могућности узлета.
Реком богова, путем крста и змаја,
Еден тражећи, славећи тај древни спев,
Мрачних крила сјај кад пристигне кнежев гнев.
Ето, коначно да се јави визија!
На додир длана - приказе су нестале,
Акорд последњи сред далеке обале.
Коментари
Постави коментар