ЗАМИСЛИ
Замисли да сам бескућник
скућен у твојој крви. Наг
као камелеон побелео
од чежње за вољеном; као
ватра којој су ухитили пламичке
а она волела их ко децу:
као Ниоба пошла на Аполонове
стреле, децу да заштити,
па пала у колоплет очаја, у Нади:
милост небеса да призове
Коментари
Постави коментар