ШИРИ ИЗБОР ПОЕТИКУМА: Владан Ракић

ГДЕ БИ НАМ БИО КРАЈ ...

Зашто нам свемир није подарио
Два сунца на лобањи мрака
Па да скелет на две ноге постојања
У брк звезде подигнемо.

Где би нам био крај!

Овако:
У једну смо муку закључани.
На једну срећу осуђени.

На пола вероватноће сведени.

(Као последњи слепци).


Коментари