Примери
обесхрабрености:
унесрећени
међу најдражима.
Људи које
смо волели у пуноти дружељубља.
У њима беху својеврсна
преданост, виспреност и доброта.
Када крену нам
у сусрет, поглед нам у
страну не бежи.
Заузврат: захвалност човека располућеног
преварним
очекивањима.
Сети се, Боже,
викаху многи пре нас, много је несрећних
у свету који
има крај.
Много је
поколебаних неумољивим законима
самозванаца
који, у трен
ока, брижницима душе сасуше.
А били смо
пажљиви
према
крхкости која се рођењем и одрастањем оглашавала
није.
Као
најслабији и најмудрији, на своје бреме додали смо дуге
неподношљиве
дане Твог присуства и одсуства.
Узми моју униженост,
сапатњу немоћног
као
олакшавајућу околност непроцењивости претворене
у страшну
супротност.
Нека моја другачијост у немоћи излаз је
из оболелости
прадавне,претешке.
Сети се,
Боже, викаху многи пре нас.
Сети се да нејаки
смо за одлучни искорак, преварени
на тасу страхоте.
Сети се свега.
Свега чиме
смо предано отварали нечије срце стешњено.
Нека је моја
истрајност прва међу
последњима.
Нека је моје
уздање последње међу првима.
Нека сам
стамени граничник страха од прекорачене
неостварености Свеприсутног.
Сети се,
Боже, подигни несрећне у свету
који има крај.
Коментари
Постави коментар