 |
У овом бљештавом дану, сва
пловила ко укопана стану.
Не крећу у пространства,
него се космос свитла ко летећи ћилим
и букти љубавном жртвом.
Па свитак барке брижно закрили .
К'о да заувек стане и
стоји у Светлу све, у искри пунога
сјаја.
Упркос светлини само по
певницама и поду лазе змије и скоти,
кидишу ситни демони,
дрско потурају триње, да отму несмотрене и лепршаве...
Пакосне муве полажу црве у
правду сопствене мере...
Све стоји док Љубав на
жртвенику не издахне.
Смрћу сопственом она успостави живот без прекида и станки.
Та смрт... То је нова
почетна тачка живота свих светова...
Она подиже у рђу пале
борце
на обалу избацује из олује
непокајане морнаре.
На поправни шаље...
Оживљује до смрти изнурене
пчеле...
Сви се токови уливају већ на самом извору
понорница сокова живота
жедних...
Кад за почасни плутон
азимут се не зна,
да буде изговорена до
сутра чека цифра, у небо се пуца кад ратови престану!
И онда крене покрет...
Провлачи хроми непце своје
кроз неред јединог реда да се телесина истрошена састави у целину...
У кашичици и слепци
сагледаће силу, препознаће правац путање праве
без куцкања напипаће узани
прелаз...
Деца у трку, у чуду како
су стали остали сви.
Скоро упокојени остарелу и
трошну светину пролећу,
опраштају се телесне кљусе
и улазе у светлосни тунел ...
Коментари
Постави коментар